Traktora je na putevima sve više, a blato koje ispada iz njihovih točkova može biti opasno po život (SRB)

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Čak i mala količina jutarnje rose, a kamoli kiše, dovoljna je da se od zemlje koju su na točkovima na kolovoz donele poljoprivredne mašine napravi blato klizavije i od leda.

Jesen je juče i zvanično počela, a sezonski radovi na poljima širom Srbije su u punom jeku, pa su mnoge regionalne i magistralne puteve “okupirali” traktori i druge poljoprivredne mašine koje za sobom ostavljaju blato, a ono može biti opasno po život učesnika u saobraćaju.

Traktori, koji se kreći sporo i često vuku jednu ili dve prikolice sa senom, drvima ili drugim kabastim teretom, mogu da predstavljaju ozbiljnu pretnju za bezbednost saobraćaja.

Klizava podloga

Međutim, dodatan problem predstavlja zemlja koja, nakon povratka mašina s njiva, ostaje na točkovima traktora, a zatim i na asfaltnim putevima. Čak i mala količina jutarnje rose, a kamoli kiše, dovoljno je da od te zemlje napravi blato, koje je po mnogobrojnim istraživanjima klizavije i od leda! Istraživanja su takođe pokazala da je zaustavni put vozila koje koči po blatu 35,9 metara, dakle duplo duži od onog po mokroj ili suvoj podlozi. Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za “Kurir” da je prvi problem što vozači ne očekuju blato na kolovozu pa ono za njih predstavlja iznenadnu i nepredvidivu prepreku.

– Samo je pitanje da li vozač ima vremena i mogućnosti da reaguje ili ne. Kad se zemlja pomeša s malom količinom vode, to se pretvori u blato i podloga postaje veoma klizava, kao led. Znatan je broj saobraćajnih nesreća u kojima je došlo do prelaska vozila u suprotnu traku ili do skretanje s puta usled nailaska na blato koje se na kolovozu našlo tako što je otpalo s točkova traktora – kaže Okanović i dodaje da, pored poljoprivrednih mašina, postoji problem i s kamionima koji s gradskih gradilišta iznose blato na ulice i puteve.

– Apelujem na JP “Putevi Srbije” i na lokalnu samoupravu da na priključenju sa zemljanih puteva na asfaltne prave tzv. otresišta, kako bi blato ostalo tu i ne bi se iznosilo na put. Upozoravam i vozače traktora da su dužni po zakonu da očiste zemlju s točkova pre nego što izađu na put, jer u suprotnom mogu biti krivi za smrt nedužnih ljudi.

Damir Okanović kaže za “Blic” da problem nije samo u dužem kočenju, već ukoliko vozači naiđu na blato dolazi do izletanja vozila sa kolovoza.

– Blato će svakako da produži dužinu kočenja na asfaltu, ali kad na takvoj podlozi vozač pritisne kočnicu doći će do nekontrolisanog kretanja vozila što može da prouzrokuje sletanje ili sudar sa drugim vozilom – ističe Okanović uz naročitu napomenu za motocikliste koji su u mnogo većem riziku u ovakvim situacijama.

Visoke kazne

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, oni koji ne očiste iza sebe zemlju na putu platiće kaznu od 6.000 do 20.000 dinara, ali se ovo u praksi retko poštuje.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, najveći broj poginulih vozača i putnika u ili na traktorima zabeležen je u periodu od aprila do novembra, baš za vreme poljoprivrednih radova u poljima.

Od 2010. do 2014. godine dogodilo se ukupno 3.508 saobraćajnih nezgoda sa učešćem traktora, od čega je u 269 neko izgubio život.

Najčešće je to sletanje traktora s puta (38,7%), zatim prevrtanje na putu (16,7%), ispadanje/padanje iz traktora u pokretu (11,9%) i sudar pri vožnji u istom smeru, tj. naletanje drugog vozila otpozadi (10,8%).

Izvor: Blic/Kurir

Foto: Freeimages

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *