Da li “downsized” benzinci zagađuju više od dizelaša?

SONY DSC

Koncentracija štetnih čestica u atmosferi se smanjuje, mada njihovo prisustvo u biosferi i dalje ozbiljno zabrinjava. Naravno, ovo važi za razvijene zemlje, ne i za nas. Ipak, postoje načini da se njihov negativan uticaj na zdravlje ljudi smanji.
Iako gotovo polovina godišnje emisije čestica dolazi iz građevinskog sektora (građevinarstvo, grejanje), saobraćaj (pomorski a zatim i automobilski), na drugom je mestu ovog neslavnog podijuma.

Nedavni izveštaji kolektivnih istraživanja otkrivaju statističku povezanost između izloženosti određenim česticama aerosola i pogoršanja zdravlja našeg respiratornog, kardiovaskularnog i kognitivnog sistema. One čestice, čiji prečnik (materija čestice u mikronu) iznosi između PM2,5 i PM10, imaju negativne efekte na respiratorne organe, uzrokujući porast broja hospitalizacija i smrtnosti. Čestice manjeg prečnika, PM0,1, dugoročno utiču na kardiovaskularno zdravlje, jer im njihova mala veličina omogućava da prođu kroz plućnu alveolarnu barijeru, i tako se nađu u krvnim sudovima.

Ove štetne čestice su uglavnom ugljenične (čađ, organski ugljenik), mineralne (sulfati, nitrati, amonijum), metalne (gvožđe, nikl, cink, bakar, vanadijum) i kristalne (silikon).
U kopnenom saobraćaju, štetne čestice se u najvećoj meri stvaranju trenjem, kao što je ono između kočnih pločica i diskova, odnosno guma i asfalta. To se naravno odnosi na sva vozila, uključujući i električna, i to do te mere da je otkriveno da je koncentracija čestica PM10 i PM2,5 u gradskim okruženjima nekoliko desetina puta veća od one koja je prisutna na putevima van grada, upravo zbog intenzivne upotrebe kočnog sistema.

Ako se s jedne strane čini da je nemoguće sprečiti stvaranje štetnih čestica i njihovu disperziju na putevima, ipak je moguće smanjiti štetni uticaj i to promenom sastava materijala koji učestvuju u trenju. Što se tiče kočnog sistema, obloge na kočnim pločicama je moguće uraditi od metalnih čestica ili koristiti elektromagnetno kočenje (uređaj koji induktivno generiše magnetno polje koje bez trenja koči rotirajuće pogonsko vratilo).

S druge strane, dostupna su globalna rešenja za aspiraciju aerosolnih čestica prisutnih u našem okruženju, i to: elektrostatičnom filtracijom na principu polarizacije čestica elektrodama, koje se zatim skupljaju na magnetim pločama (sistem koji se koristi u pariskom metrou), ili mehaničkom tangencijalnom mikrofiltracijom (Mann Filter Cube III+Hummel, koji se koristi u Štutgartu).

Motori s unutrašnjim sagorevanjem i dalje predstavljaju važan izvor emisije, ali se njihov negativan uticaj konstantno smanjuje. Dizel ili „super“ sadrže oko 85% atoma ugljenika i 15% atoma vodonika. Tradicionalno se obezbeđuje višak kiseonika (O₂) kako bi se osiguralo savršeno sagorevanje svih molekula ugljovodonika s najmanjom emisijom negorivih (HC), ugljen-monoksida (CO) i čestica čađi (C).

Nedostatak je taj što porast temperature, prouzrokovan viškom vazduha, podstiče stvaranje azotnih oksida (NOx), koji kasnije stvara ozon (O₃) u kontaktu s okolnim kiseonikom. Iz tog razloga, motori s unutrašnjim sagorevanjem su opremljeni sistemom recirkulacije izduvnih gasova (EGR ventil ili reaspiracija izduvnih gasova uz pomoć sistema varijabilnog rada ventila) u cilindre, da bi se smanjilo stvaranje NOx.

Međutim, pomalo perverzna posledica dolazi u vidu povećanja stvarne emisije čestica ugljenika u automobilima od PM10 do PM2,5, što kasnije zahteva upotrebu filtera čađi (DPF) da bi se zadržalo više od 99% koncentracije u masi (PM) i broju (broj čestica).
Benzinski motori zagađuju više od dizela

Dakle, najveće čestice zadržavaju DPF filteri, tako da u izduvu ostaje više ultrafinih čestica, sposobnih da prodru dublje u organizam čoveka. Suprotno uvreženom mišljenju, mnogi automobili pogonjeni benzinskim motorima, koji su prošli kroz „downsizing“, zagađuju više nego neki dizel agregati.

Zapravo, kako bi smanjili potrošnju, novi benzinci koriste direktno ubrizgavanje „slojevite osiromašene smeše“, što znači da se cilindar ne ispunjava gorivom ravnomerno, nego ono ostaje koncentrisano oko svećice, kako bi se obezbedila detonacija, bez obzira na osiromašenu smešu. To rezultira smanjenjem emisije ugljen-dioksida ali i značajnim povećanjem koncentracije azot-oksida (NOx) i sitnih čestica (PN). Međutim, ovi motori se

uglavnom nalaze u manjim i gradskim automobilima, što znači da se u velikoj meri voze „hladni“, na kratkim razdaljinama, uz prisustvo sistema protiv zagađenja (čiji rad takođe ometa sumpor u benzinu), zbog čega nisu u potpunosti u mogućnosti da tretiraju izduvne gasove.
Dakle, na kraju dolazimo do jasnog zaključka, kao i kod bilo koje druge hemije – nšta se ne gubi, ništa se ne stvara, sve se transformiše.

Izvor: AutoRepublika.com

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *