Postali smo autodeponija (SRB)

road-3417235_1280

Na sajamskim priredbama u Srbiji najbrže se prodaju luksuzni automobili, ali na drumovima i dalje dominiraju skromniji polovni automobili, u proseku stari 16,4 godina.

Realnost je opora. Na drumovima Srbije previše je jeftinih kategorija atomobila.

Podatak da čak 48 odsto potencijalnih kupaca može za vozilo da izdvoji najviše 2.000 evra jasno govori da je u pitanju model stariji od deset, petnaest godina. Drugim rečima, na našim putevima dominiraju uslovno rečeno “krntije” iz bogatijih evropskih zemalja.

Žiteljima Srbije sa prosečnom platom od 467 evra je teško da dođu do vozila. Evropska statistika pokazuje da na 1.000 stanovnika u nas dođe 258 automobila, u Litvaniji je 326, Slovačkoj 342, Mađarskoj 330, a pretprošle godine sa 263 automobila nas je pretekla i Rumunija.

O Sloveniji (518), Italiji( 610) ili Finskoj (660) da i ne govorimo. Manje automobila imaju Makedonci (196) i Turci (138).

Pola miliona vozila iznad 20 godina

Po broju vozila stvari i ne izgledaju toliko loše. Sliku pogoršava starost voznog parka.

Prosečan automobil u Rumuniji ima 15,2 godina, Hrvatskoj 13,8, Mađarskoj 13,9 godina, Grčkoj 13,5, Poljskoj 13, u Sloveniji 11,2. U nas je prosečno vozilo na drumu staro 17,1, a prosečan putnički automobil 16,4 godina.

Takođe, od oko 2,03 miliona registrovanih automobila oko 520.000 je iznad dvadeset godina starosti. Tek sedam odsto ima manje od šest, dok je čak 75 odsto iznad deset godina starosti.

U Evropskoj uniji je 44 odsto vozila mlađe od šest godina, 25 odsto između šest i deset, 31 odsto je starijih.

Regionalne razlike

Stanje voznog parka u velikoj meri odražava opštu materijalnu situaciju u užoj zajednici.

Istraživanje Saobraćajnog fakulteta iz Beograda pokazuje da je u samo šest gradova starost voznog parka ispod osamnaest godina, pri čemu je situacija sa 13,6 godina prosečne starosti vidljivo bolja u Beogradu.

Već sledeći na listi, Novi Sad, sa prosečnim automobilom od 16,1 godina poprilično zaostaje. Na dnu lestvice su Prokuplje (20,7), te Zaječar i Vranje (20,6).

(De)stimulacije

Autori istraživanja su konstatovali da je starost voznog parka u Srbiji kritična i u pogledu bezbednosti, i u pogledu zagađenja životne sredine.

Predlažu da se hitno uvede novčana stimulacija za kupovinu novih vozila, kao i novčana destimulacija za vožnju starih automobila. Niko ne bi trebalo da bude previše iznenađen stanjem u voznom parku Srbije, mada su mediji poprilično ulepšavali stvarni situaciju.

Bilo je dovoljno pratiti kako se unazad desetak godina prodaju vozila i shvatiti da je novi automobil često misaona imenica i za bolje stojeću porodicu.

Beskrajan uvoz polovnjaka

Tako je pretprošle godine uvezeno čak 157.000 polovnih autombila, dok je prodato samo 24.000 novih.

Prošle godine je 25.200 vozača kupilo nov auto, a uvezeno je oko 148.000 polovnjaka. Bilo bi i dvadest hiljada više polovnjaka da u četvrtom kvartalu država nije nagovestila uvođenje zabrane registrovanja starih i vozila sa lošim ekološkim karakteristikama.

No, unazad trideset godina, u Srbiju nikada nije uvezeno ispod sto hiljada polovnjaka, a samo je 2007. i 2008. godine prodato iznad 40.000 novih automobila. U takvoj situaciji jasno je da je vozni park najvećim delom sačinjen od evropske starudije.

Jeftini dizelaši

Poslednjih sezona situacija se dodatno pogoršala naglim uvećanjem uvoza sve jeftinijih vozila na dizel pogon.

Posle niza afera u vezi sa emisijom sitnih čestica, ekološki neprihvatljivih i iznad dopuštenih granica, Evropljani prelaze na vozila sa drugačijim pogonom. Oslobađaju se “dizelaša”, kojih je sve više na sekundarnom tržištu i cena im ubrzano pada.

Srbija kao autodeponija

Godinama je uvoz dizel vozila bio za 25 odsto iznad uvoza “benzinaca”, dok je kupovina novih bila podjednaka.

Međutim, pre nekoliko godina počela je naglo da se uvećava kupovina sve jeftinijih dizelaša. Tako je pretprošle sezone među svim novoregistrovanim automobilima u Srbiji bilo 55.293 benzinaca, a čak 95.225 dizelaša. Lane je, pak, po prvi put upisano 52.210 na benzin i 96.578 na dizel pogon.

Jednostavno, Srbija se pretvorila u deponiju ekološki problematične autostarudije.

Autor: Živan Lazić

Izvor: 021

Foto: Pixabay (Schwoaze)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *