Neko udes plati životom, a neko novcem (SRB)

car-accident-2165211_1280

Samo u julu 63 osobe su poginule u saobraćajnim nesrećama. One koji su povređeni često čeka težak oporavak posle udesa. To ima i svoju cenu.

Kada se dogodi saobraćajna nesreća, najvažnije je spasiti živote. Tada je važno da u bolnici ima dovoljno krvi.

“Jedna jedinica eritrocita košta 5.889 dinara – to nije cena krvi, već košta obrada, procesuiranje, reagensi”, navodi dr Olivera Savić iz Zavoda za transfuziju krvi.

Ističe da u trošak nisu uračunati dolasci davalaca i odsustva s rada. Vikendi su im noćna mora, bolnice im potražuju i do 600 jedinica krvi. Za težu povredu u saobraćajnoj nezgodi potrebno je od pet do 20 jedinica.

Neke operacije se mogu odložiti ali transplantacije i traume u saobraćaju ne trpe pomeranja. U rezervi svakog dana mora da bude najmanje 150 jedinica krvi. One se dopunjuju svakog jutra.

“Poslednjih godinu dana, ili dve godine, imamo sve teže povrede, naročito one nastale kod motociklista, to su povrede, koje bez obzira na naša umeća, veštine i tempo zbrinjavanja, ostavljaju invaliditet”, ističe dr Goran Tulić sa Ortopedske klinike Urgentnog centra.

Potrebno je da se obezbede lekari, lekovi, smeštaj i dežurstvo za najmanje 1.600 operacija. Samo u poslednja tri meseca obavili su 567 operacija, zbrinuli su 45 teško povređenih.

A nesreće na drumovima koštaju državu oko 280 miliona evra godišnje. I tu se ruši mit da kaznama policija puni budžet.

“Ukupni prihodi od novčanih kazni su sedam puta manji, oko 40 miliona evra. Sa tim iznosem ne možete ni da pokrijete troškove lečenja kod 20.000 povređenih svake godine”, ukazuje predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Osim celokupnog lečenja u troškove spada i rad spasilaca, materijalna šteta, invalidnine, troškovi za pretrpljen bol i strah, duševne patnje.

Nema računice koliki su porodični troškovi za nastradale, odlasci na kontrole i na oporavak. Osiguravajuće kuće umanje ove troškove i isplate oko 150 miliona evra. To je, međutim, novac koji su unapred uzeli od vozača, pa postoje i druge računice.

“Umesto što isplate štetu, mogli bi da investiraju u fond gde bi se otvorila nova radna mesta, ili da polisa osiguranja bude duplo jeftinija”, kaže Okanović.

Saobraćajke su drugi ubica, ako gledamo radno najsposobnije stanovništvo. A posle kardiovaskularnih bolesti i karcinoma su treći uzrok smrti u celokupnoj populaciji, kaže statistika.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay (valtercirillo)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *