Za veći broj putnika železnici potrebne veće brzine i povoljne cene (SRB)

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Trenutno se u Srbiji radi na rekonstrukciji i modernizaciji 402 kilometra pruga, a vrednost tih poslova iznosi oko 960 miliona evra.
Za nadležne u železničkom saobraćaju rekonstrukcija je upravo razlog zbog kog putnički saobraćaj stagnira. Međutim, stručna javnost smatra da je situacija takva i zbog sporosti i malog broja vozova, kašnjenja i visoke cene prevoza železnicom.
Dok nadležni u srpskim železnicama tvrde da je osnovni razlog za pad prometa u prevozu putnika i robe rekonstrukcija pruga koja se trenutno obavlja, stručna javnost pak smatra da je situacija takva i zbog sporosti i malog broja vozova, kašnjenja i visoke cene prevoza železnicom.

U „Infrastrukturi železnica Srbije“ za Danas kažu da putnički saobraćaj trenutno stagnira, ali i da se značajno povećanje broja prevezenih putnika može očekivati za tri do četiri godine, kada veći deo planiranih rekonstrukcija bude završen i kvalitet usluga i brzina putovanja budu podignuti na znatno viši nivo, a putnici ponovo steknu poverenje u kvalitet železničkog saobraćaja.
– U putničkom saobraćaju, trenutno nema vozova samo na relacijama između Beograda i Novog Sada i Niša i Zaječara. Međutim, sa druge strane, putnički saobraćaj obnovljen je nakon niza godina na prugama Požarevac -Majdanpek i Šabac-Loznica. Kada je o teretnom železničkom saobraćaju reč, ni tu trenutne rekonstrukcije pruga ne utiču na obim transporta. Naime, umesto železničkog pravca Beograd-Novi Sad, robni operateri imaju mogućnost da saobraćaj teretnih vozova organizuju pravcem Beograd-Pančevo-Orlovat-Rimski Šančevi-Novi Sad, a umesto pruge Niš-Zaječar mogu da koriste pravac Niš- Beograd-Požarevac-Majdanpek-Prahovo Pristanište. Prošlogodišnji remont pruga Požarevac-Majdanpek i Pančevo-Orlovat-Rimski Šančevi omogućio je tako da se radovi na rekonstrukciji odvijaju planski i organizovano, a da teretni železnički saobraćaj i pored toga može nesmetano da se odvija – navode u „Infrastrukturi železnica Srbije“.
U preduzeću „Srbija Kargo“ Danasu je rečeno da je u toku ove godine, do kraja maja, prevezeno oko 4,4 miliona tona robe, dok je u istom periodu prošle godine prevezeno oko 4,9 miliona tona robe.

– Veliki broj radova na železničkoj infrastrukturi svakako utiče na produženje obrta vagona, kao i na duže vreme zadržavanja vagona na teritoriji Srbije, što ima direktan uticaj i na povećanje prevoznih troškova. Treba istaći da je „Srbija Kargo“ zadovoljan dosadašnjim postignutim rezultatom, jer su pokazatelji obima prevoza i prihoda od prevoza robe vrlo bliski planiranim za dosadašnji deo tekuće godine. Bez obzira na trenutne otežavajuće okolnosti „Srbija Kargo“ i dalje uzima primat i vodeću ulogu na nikad dinamičnijem transportnom tržištu železničkog robnog saobraćaja – kažu nadležni u „Srbija Kargo“.

Pokušali smo da do podataka o broju prevezenih putnika nakon otpočinjanja rekonstrukcije železnica dođemo u preduzeću „Srbija voz“ međutim do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da rekonstrukcija železnice svakako jeste jedan od razloga za manji broj putnika, ali da nije i jedini.
– Treba uzeti u obzir da je broj putnika u železničkom saobraćaju manji nego što bi trebalo da bude zato što su pruge u veoma lošem stanju. Brzine vozova su veoma male, a kašnjenja su česta. Takođe, srpske železnice imaju veoma mali broj linija na kojima saobraćaju što takođe izaziva nedostatak putnika. Isto tako veoma je mali i broj vozova koji saobraćaju što takođe smanjuje broj prevezenih putnika. Na kraju, a ne i najmanje važno je činjenica da vozni red gotovo i da ne postoji što ljude obeshrabruje da putuju vozom – objašnjava naš sagovornik.

Profesor Savić smatra da će nakon rekonstrukcije veće brzine motivisati ljude da se vrate železničkom transportu, ali da je pored toga potrebno podizati kvalitet usluge i što je najvažnije voditi računa da cena železničkog saobraćaja bude povoljna.
– Dakle, treba povećati brzine kretanja vozova na prugama, povećati broj linija pogotovo ka morskim destinacijama. Nekada su ljudi na more putovali vozom a sada to više nije slučaj. Potrebno je saobraćanje vozova ka morskim destinacijama prilagoditi potrebama ljudi i omogućiti im da stignu u željeno vreme i oni će se sigurno okrenuti ka železničkom saobraćaju jer je vozom svakako ugodnije putovati nego, recimo, autobusom. Pri sadašnjim brzinama i kašnjenjima srpske železnice to trenutno ipak nije slučaj. Ono što je svakako najvažnije je da cena železničkog saobraćaja bude pristupačna to jest jeftinija od drugih vidova transporta što će u najvećoj meri ljude opredeliti da putuju vozom – naglašava naš sagovornik.

Inače, „Infrastruktura železnice Srbije“ trenutno izvodi radove na rekonstrukciji i modernizaciji 402 kilometra pruga u Srbiji, a vrednost tih poslova iznosi oko 960 miliona evra. Kada se tome doda još 516 kilometara pruga rekonstruisanih u protekle četiri godine, u modernizaciju i rekonstrukciju železničke infrastrukture u Srbiji uloženo je u ovom periodu skoro milijardu i po evra. U 2018. godini „Infrastruktura železnice Srbije“ započela je projekat obnove regionalnih pruga u Srbiji, koja nije realizovana decenijama unazad, sa ciljem da se od 2018. do 2020. rekonstruiše ukupno 750 kilometara pruga. Na mnogim od tih pruga putnički saobraćaj je zbog lošeg stanja železničke infrastrukture bio obustavljen. Tako je samo u prošloj i ovoj godini obnovljeno oko 288 kilometara regionalnih pruga u Srbiji. Završene su deonice Pančevo-Orlovat-Rimski Šančevi (112,6 kilometara), Orlovat-Zrenjanin (24 kilometra), Šabac-Loznica-Brasina (53 kilometra), Požarevac-Majdanpek (90 kilometara), Veljkovo-Kobišnica (5 kilometara) i Zagrađe-Borska Slatina (3,5 kilometra). Da nije započela ovako sveobuhvatan projekat obnove regionalnih pruga, putnički železnički saobraćaj u naredne tri do četiri godine u potpunosti bi bio ugašen, kao što se to na mnogim deonicama i dogodilo, tvrde u „Infrastrukturi železnica Srbije“.

Trenutno su u toku rekonstrukcije regionalnih pruga Niš- Zaječar (108 kilometara), koja je izuzetno značajna za istočnu Srbiju i u putničkom i u robnom železničkom saobraćaju, Subotica-Senta (38,5 kilometara), koja će predstavljati jedan od alternativnih pravaca dok se bude gradila pruga za velike brzine Novi Sad-Subotica, Markovac-Resavica (53 kilometra), na kojoj je zbog lošeg stanja infrastrukture u prethodnom periodu bilo više iskliznuća teretnih vozova i na kojoj je putnički saobraćaj obustavljen već 21 godinu, Kragujevac-Lapovo (31 kilometar) i Kumane-Banatsko Miloševo (28,5 kilometara).

U ovom trenutku, u toku je i izgradnja pruge za velike brzine na ukupno 74,7 kilometara pruge između Beograd Centra i Novog Sada, a položeno je i prvih 17 kilometara pruge za brzine do 200 kilometara na sat. Reč je o najvećem i najznačajnijem infrastrukturnom projektu u ovom delu Evrope. Pored toga, počela je i rekonstrukcija 59 kilometara pruge između Jajinaca i Male Krsne, na međunarodnom železničkom Koridoru 10.
S obzirom da je ukupna građevinska dužina pruga u javnom saobraćaju u Srbiji 3.735 kilometara, to znači da je u protekle četiri godine rekonstruisano oko 14 odsto ukupne dužine srpskih pruga, a da je ove godine u toku obnova još oko 11 odsto. To znači da je za pet godina obnovljena oko četvrtina svih pruga u Srbiji.

U Srbiji postoje tri deonice duge oko 43 kilometra na prugama Stara Pazova-Golubinci, Golubinci-Ruma i Gilje-Ćuprija-Paraćin, osposobljene za brzine vozova od 120 kilometara na sat, kao i oko 560 kilometara pruga na kojima vozovi mogu da razviju brzinu od 100 kilometara na sat. Kada krajem sledeće godine bude završena rekonstrukcija oko 750 kilometara regionalnih pruga, vozovi će njima moći da saobraćaju brzinama do 80 kilometara na sat, a dosad je brzina na njima bila 10 do 50 kilometara na sat.

Novoizgrađenom prugom za velike brzine od Beograda do Subotice vozovi će moći da saobraćaju brzinom do 200 kilometara na sat, dok će pruga od Beograda do Niša biti osposobljena za brzine do 160 kilometara na sat, a od Niša do Dimitrovgrada i Preševa do 120 kilometara na sat.

Izvor: Danas 

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *