Sve o ugradnji sistema za vožnju na metan (SRB)

cng

Ako prelazite puno kilometara, metan je svakako isplativiji, ali zahteva detaljno planiranje puta

Metan postaje sve popularniji među vozačima, ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Mreža punionica se širi, kao i novih modela sa fabrički ugrađenim rezervoarom za metan.

Međutim, mnogi vozači još uvek zaziru od metana iz više razloga, pa je portal Polovni automobili uradio kompletnu analizu – od cene ugradnje, potrošnje, performansi, težine boca (rezevoara), autonomije, mreže punionica, sigurnosti…

Ugradnja sistema za vožnju na metan košta oko 850 evra za prosečan automobil sa motorom do 2.000 kubika.

Na cenu u velikoj meri utiče rezervoar, odnosno rezervoari ukoliko ih ima više. Stvar je u tome što su rezervoari za metan veći, teži i skuplji od rezervoara za plin. Moraju da imaju veoma debele zidove kako bi izdržali pritisak pod kojim se metan drži.

“Jedan rezervoar košta od 250-350 evra u zavisnosti od zapremine. Da bi se uštedeo prostor, često se ugrađuje više manjih rezervoara, ali se time osetno povećava cena, pošto manji rezervoar nije proporcionalno jeftiniji od većeg. Recimo da je jedna velika boca 320 evra, a jedna mala 280 evra. Dakle, nije neka velika razlika u ceni. Na primer, ako neko hoće da stavi četiri male boce, to je već 1.120 evra”, rekao je Goran Pešić, vlasnik servisa za ugradnju plina i metana GTA.

Inače, za metan ne mogu da se koriste toroidni rezervoari kao za plin, koji idu na mesto rezervnog točka. Postoje i mnogo lakši rezervoari izrađeni od kompozitnih materijala, ali oni su i znatno skuplji, pa se kod nas gotovo i ne ugrađuju.

Nakon ugradnje se radi atest, koji košta oko 17.000 dinara plus tehnički pregled, a na svake četiri godine sistem mora da se reatestira (10.000 dinara).

skraćenice

Uređaj za metan vrlo je sličan onome za klasičan plin, pa se ni instaliranje ni sam način rada mnogo ne razlikuju. Motor se pokreće na benzin i automatski prebacuje na metan kada se postigne određena temperatura (uglavnom niža nego kada je u pitanju plin).

Boce za metan imaju rok trajanja 20 godina od dana proizvodnje, za razliku od rezervoara za plin koji mogu da se koriste 10 godina. Nakon isteka roka trajanja mogu da se ispitaju kako bi se koristili i dalje, ali pitanje je koliko se to isplati, pošto je neophodno skidati ih i obaviti ispitivanje u posebnoj laboratoriji.

Mnogi proizvođači fabrički ugrađuju uređaje za metan u pojedine modele – u tom slučaju je i motor prilagođen za pogon na ovo gorivo (npr. ima veću kompresiju), pa je gubitak snage manji nego kod naknadne ugradnje. Uglavnom se ne nalaze u redovnoj prodaji kod nas, ali neke možete poručiti u auto salonu.

U skladu sa gorivom, obično imaju i posebnu oznaku, kao NGT kod Mercedesa ili TGI kod VW.

Ranije se prodavao Fiat 500L sa fabričkim uređajem za metan. Pokreće ga dvocilindarski turbo motor od 875 kubika, koji razvija 80 KS kada se vozi na metan i 85 KS kada se vozi na benzin.

Uporedili smo cene novog VW Pola u Nemačkoj, s obzirom da se model na metan kod nas ne prodaje.

Osnovni Polo 1.0 TGI (90 KS) košta 20.550 evra i po fabričkim specifikacijama troši u proseku 3,3 kilograma metana na 100 km. Benzinac 1.0 (80 KS) košta 14.285 evra i troši 4,8 litara/100km, a dizelaš 1.6 TDI sa 80 KS – 17.195 evra uz potrošnju od 3,7 litara/100km.

Novi Polo TGI sa jednolitarski trocilindričnim motorom ima rezervoar zapremine 91,5 litara, u koji prosečno može da stane 13,8 kilograma metana. S punim rezervoarom, Polo TGI može preći do 368 kilometara, mereno po novom WLTP standardu.

Inače, motor sa “fabričkim” metanom posebno je prilagođen korišćenju ovog gasa kao goriva. Automobili obično imaju dva do tri rezervoara, a performanse su im neznatno slabije, kada se porede sa benzincima iste snage.

Rezervoari za ugradnju

Što se tiče zapremine rezervoara, u raspolaganju su modeli između 65 i 90 litara. Pošto je metan uvek u gasovitom stanju, kapacitet se ne meri u litrima kao plin, nego u kilogramima. Koliko će kilograma stati u bocu zapremine 90 litara, odnosno 90 kubnih decimetara, zavisi od pritiska pod kojim se “nabija” u bocu.

Taj pritisak nije isti na svakoj punionici, a u nekim slučajevima čak ni na svakom crevu na istoj pumpi. Stoga na jednoj pumpi možete u rezervoar od 90 litara da upumpate 11 kilograma, a na drugoj 13 kilograma.

Takođe je vrlo bitna i spoljašnja temperatura, pa ne može da se napuni ista količina zimi i leti. Kada je napolju visoka temperatura, u rezervoar staje manje metana – čak i za trećinu manje kada poredimo ekstremno visoke letnje temperature sa izuzetno niskim zimskim.

Goran Pešić navodi kao primer svoj automobil, Mercedes E klase sa fabrički ugrađenim metanom i čak 4 rezervoara (raspoređena tako da i dalje ostaje mnogo prtljažnog prostora). Letos je uspevao da napuni maksimalno 15 kilograma, a zimi uspe i do 19.

Potrošnja

Potrošnja metana izražava se u kilogramima i prosečna iznosi oko 5-6 kg na 100 kilometara. Po aktuelnim cenama (npr. 97 din), to je 480-580 dinara na 100 kilometara.

U gradskoj vožnji, naravno, potrošnja raste, pa može da dostigne i 7-8 kg, ali u istim uslovima ni dizelaši ne mogu da se pohvale malom potrošnjom.

Autor analize upozorava na “lovačke priče” vlasnika dizelaša koji jednostavno vole da impresioniraju druge niskom potrošnjom svog automobila, ali “ne verujte svemu što čujete”.

Pomenuti Mercedes E200 NGT sa automatskim menjačem i motorom od 1.8 litara, koji zahvaljujući kompresoru razvija 163 KS, u gradskoj vožnji troši 8-8,5 kg, ali da na auto-putu pri brzini od 130 km/h bez problema spusti na 5 kg.

Ako uglavnom vozite po gradu, ugradnja metana će se isplatiti posle manje kilometara.

Posle koliko se isplati ugradnja metana?

Napravićemo jednu računicu pri čemu ćemo pretpostaviti da auto prosečno troši: plina 10 l/100 km, benzina 8l/100 km, dizela 6 l/100 km i metana 5,5 kg/100 km.

Prema tome, nakon 10.000 kilometara potrošićete (po prosečnim cenama od 4. aprila 2019):

  • na plin: 75.900 dinara
  • na benzin: 118.200 dinara
  • na dizel: 98.160 dinara
  • na metan: 53.075 dinara.

Dakle, nakon ovoliko pređenih kilometara, vozeći se na metan uštedećete oko 23 hiljade dinara u odnosu na plin, a 65, odnosno 45 hiljada kilometara u poređenju sa benzinom, odnosno dizelom.

Ušteda se odnosi samo na vožnju, bez troškova ugradnje uređaja za plin ili metan i atesta ili reatesta.

U Srbiji u ovom trenutku ima oko 20 pumpi koje toče metan, ali je problem što se nijedna ne nalazi na nekom autoputu. Najavljeno je da će broj pumpi sa metanom značajno porasti, ali ostaje pitanje kojim tempom. Naravno, nikada neće ni približno dostići broj pumpi sa plinom zbog znatno težih tehničkih uslova.

Metan u inostranstvu

Mnoge vozače brine nedostatak mesta za punjenje u inostranstvu. Međutim, punionica sa metanom ima, samo treba dobro isplanirati put. Problematične su Crna Gora, Bosna, Rumunija i delimično Hrvatska. Na sajtu CNG Europe možete da nađete lokacije punionica za metan u čitavoj Evropi.

Servisiranje uređaja za metan

Metan je znatno čistiji od plina, pa gotovo da nema problema sa zapušenim filterima ili potrebe za sređivanjem isparivača. Ipak, na 15.000 km trebalo bi obaviti preventivni pregled. Generalno, mnogo je manje problema nego kada je plin u pitanju.

Takođe, metan nije opasan. Iako se drži pod velikim pritiskom, rezervoari su veoma jaki i testiraju se na mnogo veći pritisak od onog kojim se pune.

Rezervoari su otporni i na veoma snažne udarce prilikom sudara. Pritom, metan je eksplozivan samo u uskom koncentracionom opsegu, a pošto je lakši od vazduha, brzo mu se smanjuje koncentracija u okolini u koju se ispušta, te je mogućnost eksplozije vrlo mala.

Dakle, metan je veoma bezbedno gorivo.

Isplativost metana zavisi od kilometraže koju prelazite, u kakvim uslovima (grad ili otvoreno) i kakav auto vozite. Grubom računicom, ugradnja i vožnja na metana se isplati 20 hiljada pređenih kilometara u poređenju sa benzincem, odnosno 30 hiljada u odnosu na dizelaša. Ovde nismo uračunali reatest.

U svakom slučaju, svako mora da napravi sopstvenu računicu – da u nju ubaci troškove ugradnje, atesta i reatesta, planiranu kilometražu, poređenje potrošnje metana i benzina… Tek tada ćete videti nakon koliko vremena, odnosno kilometara će ušteda na gorivu pokriti troškove ugradnje i kolika će biti ušteda na duži rok.

I da – treba uračunati i vreme provedeno na pumpi jer sa punim rezervoarom metana prećićete daleko manje nego ako idete na benzin, odnosno dizel.

Izvor: Polovni automobili

Foto: Freeimages

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *