Kako povećati broj profesionalnih vozača u Srbiji? (SRB)

2801

Ukoliko Evropska unija početkom naredne godine omogući srpskim vozačima da voze šest meseci na evropskim putevima, industrija transporta, ali i saobraćajna preduzeća u Srbiji mogla bi da ostanu bez vozača, koji i inače posao sve više traže van granica naše zemlje.
U ovom momentu je zbog nedostatka profesionalnih vozača, “pod znakom pitanja” funkcionisanje gradskih saobraćajnih preduzeća u mnogim gradovima, jer, iako uglavnom ima dovoljno autobusa, nedostaju vozači, napominju stručnjaci.
A ima li veze između nedostatka profesionalnih vozača i privrednog rasta?
Ma kako to laicima preterano zvučalo, najbolje o tome govori podatak da je na milion evra izvezene robe potrebno imati najmanje dva vozača, kako bi se taj izvoz realizovao i odvezla roba iz naših fabrika, kaže direktor transportnog preduzeća Unitrag Pižon iz Beograda Dušan Nikolić, član Grupacije za prevoz robe u drumskom saobraćaju PKS. “Ukoliko EU otvori granice, naši vozači neće ostati duže u EU, nego će ostati zauvek”, upozorava Nikolić.
Međutim, ukazuje da “ne bi tu bilo ničeg lošeg, ako bi država obezbedili dovoljan priliv novih vozača” i napominje da ljude ne treba zadržavati i sprečavati da odu već da je moguće iz unutrašnjih kapaciteta, sa evidencije nezaposlenih, prekvalifikovati značajan broj građana o trošku države.
Potrebno je, kaže, da se naše srednje škole prilagode potrebama realnog sektora, ali i da se od oko 550 hiljada onih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, deo njih prekvalifikuju i obuči za vozače.
Takođe, država bi prema njegovom mišljenju mogla da nađe sredstva za “stipendiranje” odnosno, sufinansiranje polaganja za “visoke” kategorije. “Da bi se osoba koja ima B kategoriju obučila da može da odveze robu od Beograda do Pariza, neophodno je oko tri hiljade evra ulaganja, od čega je pola novca za polaganje vozačkog ispita, a druga polovina za praktično upoznavanje sa drumovima Evrope”, navodi Nikolić.
Nikolić kaže za Tanjug da ukoliko u budžetu Srbije ima dovoljno novca, deo bi mogao da se usmeri za finansiranje polaganja ovih ispita ali, uz obavezu da vozači ostanu da rade u našoj zemlji. “To bi moglo da da brže rezultate, jer neko ko ima B kategoriju, mogao bi za šest do sedam meseci da se osposobi da samostalno izveze robu do odredišta”.
Nedostatak vozača je, kaže “sistem spojenih sudova”. “Ako ih u jednom momenta ima dovoljno u sektoru međunarodnog prevoza putnika, u drugom momentu ih nema u sektoru teretnog prevoza…”
Objašnjava da i infrastrukturni projekti u državi traže angažovanje velikog broja vozača te da od njih, između ostalog, ovaj sektor i zavisi.
Podaci kažu da u sektoru međunarodnog transporta u Srbiji radi oko 20.000 zaposlenih, ali ukupna cifra svih onih koji se bave prevozom robe, od dostavljača hrane, do vozača u gradskom saobraćaju je oko 100.000.
Sve investicije koje su došle u Srbiju “zavise od dobrih vozača i njihovog broja” pa, upozorava Nikolić, ukoliko se u narednim mesecima ne krene sa sistemskim rešavanjem ovog pitanja, “sve bi moglo da stane”.
Kako bi se što pre ublažile posledice manjka vozača, vlasnici firmi za prevoz traže od MUP-a da hitno menja deo Zakona o bezbednosti saobraćaja te da se granica za polaganje za C i E kategoriju spusti na 18 godina, a za D i E na 20 godina čime bi se, smatraju, godišnje dobilo i do 2.000 mladih vozača.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay (falco)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *