Fijat Krajsler nastaviće da koristi subvencije iz državnog budžeta (SRB)

Fijat Kragujevac (slika, Tanjug)

Zajedničko za kompanije „Železara Smederevo” i „Fijat Krajsler automobili Srbija” (FCA) je to što su obe koristile subvencije iz budžeta, ali za zvanični Brisel ova dva slučaja nisu ista. Dok je protiv srpske čeličane Evropska komisija (EK) vodila istragu zbog državne pomoći, Brisel javno nikada nije postavljao pitanje zašto je evropskoj kompaniji dato toliko novca iz srpskog budžeta. Ove firme imaju različit tretman u EK jer su bile korisnice dve različite vrste državne pomoći, objašnjava za „Politiku” Roman Štulniger, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
– Čeličana je dobila takozvanu pomoć za restrukturiranje i ona može da bude odobrena samo jednom, dok je „Fijat” dobio investicionu državnu pomoć, koju može da koristi ponovo. Međutim, ta pomoć mora potpuno da bude u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i evropskom regulativom. Brisel je mnogo osetljiviji na pomoć namenjenu za restrukturiranje i te slučajeve pomno prati, zato je i slučaj „Železare Smederevo” u Srbiji pratio s većom pažnjom – kaže naš sagovornik.
Šta to u praksi znači? Da „Železara”, koja je do 1. februara 2014. godine dobijala državnu pomoć, nakon dolaska kineskog „Hestila” više ne može da računa na takvu vrstu dotacija iz budžeta. Jer je i cilj takvih državnih intervencija da kompanija, koju poreski obveznici pomažu, nakon toga stane na svoje noge. Sa druge strane FCA, koji je koristio investicionu pomoć, moći će ponovo da konkuriše za nju prilikom potpisivanja novog ugovora sa Republikom Srbijom.
Kako „Politika” saznaje, on je trenutno u pripremi, a na čelo Komisije za kontrolu državne pomoći nedavno je imenovan Vladimir Antonijević, koji je u Briselu poznat kao ekspert za ovu oblast, ali i za oblast zaštite konkurencije. On će imati važnu ulogu u tome da kompletan iznos državne pomoći uskladi sa EU regulativom.
Prema Ugovoru o zajedničkom investicionom ulaganju sa Vladom Srbije, ugovor sa „Fijatom” je još na snazi i u njemu se navodi da će trajati sve dok su obe strane članovi zajedničkog preduzeća. Kada je o podsticajima reč, oni su ugovorom oročeni. I to ne na datum, već na novčani iznos, koji se ne vidi, jer nije javno dostupan. Ipak, ne treba zaboraviti ni to da je u međuvremenu izbila svetska ekonomska kriza i da je aneks ugovora o formiranju zajedničke kompanije potpisan tek krajem 2009. godine i da je „Fijat” tek nakon toga operativno počeo da posluje u Srbiji. Tim aneksom, kako nezvanično može da se čuje, posao sa državom važi do kraja decembra 2019. godine.
Ranka Miljenović iz „Centra za evropske politike” kaže da će, u skladu sa Zakonom o državnoj pomoći i SSP-om, ova kompanija u novom ugovoru ponovo moći da dobije državnu pomoć, ali ne u tolikom obimu i tolikom iznosu kao u prvom ugovoru koji je potpisan 2008. godine. Taj dokument nije bio usklađen sa evropskom regulativom i sa SSP-om i „Fijat” je dobio „boga oca”. Srbija je u međuvremenu usvojila i Zakon o državnoj pomoći, prema kome je moguće da neka kompanija dobije takozvanu investicionu pomoć, ali u mnogo manjem obimu nego što je to bilo u prvom ugovoru, kaže Miljenovićeva.
Da će „Fijat” ponovo moći da dobije državnu pomoć smatra i Roman Štulniger, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ali će ta pomoć sada u potpunosti morati da bude usklađena sa evropskom regulativom. Takođe, pravila o dodeli državne pomoći danas nisu ista kao pre 10 godina. Sada su mnogo striktnija i rigoroznija, kaže Štulinger i dodaje da primeri „Fijata” i „Železare” ne znače da je EU nedosledna već su se u međuvremenu promenila pravila. Uz to su i ove dve kompanije koristile različite vrste držane pomoći
Podsetili smo našeg sagovornika da i u Evropskoj uniji ima primera na koje Brisel nije reagovao, a jedan od njih je „Tata stil”. Uoči referenduma u Velikoj Britaniji iz 2016. godine, tamošnju ekonomiju potresla je vest da se indijski vlasnik povlači sa tržišta, što je dovelo u pitanje opstanak 15.000 radnih mesta. Tamošnji državni zvaničnici su isticali kako su „Tata stilu” izašli u susret i kada je reč o jeftinijoj struji i povoljnijim tarifama. Iako je prema evropskoj regulativi to nesumnjivo državna pomoć, zvanične reakcije Brisela u tom trenutku nije bilo. Nekoliko meseci kasnije EK je pokrenula istragu protiv Srbije.
– Ne verujem da ista pravila mogu drugačije da se primenjuju kada je o različitim zemljama reč, ali znam da EK nema isti fokus kada su u pitanju razvijene ekonomije i privrede u razvoju. Dok se, na primer, u razvijenim ekonomijama s mnogo većom pažnjom prati državno ulaganje u istraživanje i razvoj, u zemljama u tranziciji tome se ne pridaje toliki značaj, već je važnija pomoć koja je namenjena za restrukturiranje kompanija, jer u ekonomijama koje su u razvoju ima mnogo više takvih slučajeva. Znate, u realnoj politici veće zemlje članice imaju i veći politički uticaj. Ne treba smetnuti s uma ni osetljiv politički trenutak u kome se Velika Britanija nalazila uoči referenduma na kome su građani glasali da žele da izađu iz EU – zaključuje Štulniger.

Izvor: Politika

Foto: Politika (Tanjug)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *