Srbija prikuplja automobilski otpad iz Nemačke! (SRB)

polovni autom

Dok Nemačka čeka da se odmota klupko oko automobila sa dizel-motorima i vidi da li će u nekim gradovima oni biti zabranjeni, u Srbiji se pitaju da li će sada jeftiniji automobili iz te zemlje doći baš u njihove ruke.

Dragan Nikolić već devet godina uvozi automobile iz Italije. Novost da nemački gradovi mogu da proteraju automobile sa dizel-motorom, uopšte ga nije potresla. Njemu kao uvozniku iz Italije ni niže cene iz Nemačke ne mogu da pariraju jer se u Srbiji ta klasa automobila, kaže, vrlo retko kupuje.-„Deo tih vozila sigurno će doći do nas, ali ta klasa automobila koja se izbacuje iz Nemačke, više će biti dostupna zemljama EU koje imaju veći standard kao što su Bugarska, Mađarska, Rumunija, Poljska, Češka. Zato što one imaju manje dažbina i troškova što se tiče uvoza polovnih automobila, a mi imamo dodatne troškove – akcize, uvoz, carine, Agencija za bezbednost saobraćaja što za neko vozilo Euro 4, Euro 5 iznosi od hiljadu, hiljadu i po evra, pa na gore – čak do 5.000 evra. To je nama nedostupno i mislim da nama neće to mnogo da poremeti tržište”, kaže ovaj prodavac.

Cene automobila Nikolić komentariše kao već dotaknuto dno: „Donja granica više ne postoji, ovo je već dno, najniže cene po kojima mogu da se prodaju automobili kod nas. Jer ako pogledate nemačke sajtove za prodaju automobila i pogledate naše – to je ta cena, jer u naše cene su već uračunate sve te dažbine, carina, uvoz itd. Ništa se ni sada neće promeniti”, tvrdi Dragan Nikolić.

Kada se uveze automobil u Srbiju, prilikom uvoza plaća se carina – ukoliko je vozilo iz EU sa obrascem EUR1 – plaća se samo 20 odsto, a ako nema taj obrazac, dodatnih 12 procenata. Za automobile koji nisu iz EU, već recimo iz Švajcarske, plaća se 33 odsto. Tom prilikom potrebno je platiti i eko-taksu, nakon čega se radi kontrola Agencije za bezbednost saobraćaja, što je takođe trošak od oko sto evra.

Šta se više kupuje u Srbiji – dizelaši ili benzinci? To smo pitali i prodavce i kupce. Prodavci kažu da su benzinci bolji, a kupci na koje smo naišli uglavnom traže dizelaše. Statistike od prošle godine međutim pokazuju da je od 150.000 uvezenih vozila u Srbiju, samo 40.000 kupljenih vozila na benzin.-„Ja ću nažalost morati da kupim ono što zapadnjaci odbacuju, a to je dizel. Potreban mi je neki pik-ap koji bi mi u isto vreme bio i putnički, a i za potrebe firme. Cena tih automobila je niža, i potrošnja je niža, i to su faktori koji utiču na moju odluku. Na žalost, još uvek smo u situaciji da prikupljamo ono što drugi odbacuju. A da vam kažem nešto, njihovi najkvalitetniji dizeli su za nas još uvek svemirski brodovi i u smislu zagađenja i svega ostalog, i dok mi dođemo u tu fazu, proći će godine”, objašnjava Svetislav Stojanović.

Istog stava je i Slobodan Gligorijević koji svake subote već godinama dolazi na niški auto-pijac i iz radoznalosti prati ponudu polovnih automobila. „Dizelaši duže traju u eksploataciji i zato su zanimljiviji kupcima. Manje se kvare, to je bar moj utisak, a možda je i ekonomičnost u pitanju zbog čega se ljudi opredeljuju više za njih. A što se tiče zabrane dizel-motora u Nemačkoj, pričekaćemo još na efekte toga, kod nas će se ko zna kad zabraniti dizelaši”, smatra Slobodan.

Za sve te automobile s dizel-motorima Pravilnikom o tehničkom pregledu je obavezan test izduvnih gasova. Dragan Videnović, suvlasnik kuće koja obavlja tehničke preglede kaže da je ono vozilo koje ne prođe test izduvnih gasova ne može da bude registrovano.-„Na tzv. dimometru postoje propisane vrednosti za svaku vrstu vozila, vrstu motora. Ona vozila koja kad dođu na tehnički pregled prelaze propisane granice, ona nisu tehnički ispravna i ne mogu da prođu tehnički pregled”, objašnjava Videnović. On dodaje da saobraćajna policija u čijoj je to nadležnosti redovno proverava kuće za tehnički pregled.

„Ti dimometri imaju odštampane dijagrame za svako merenje i oni su sastavni deo dokumentacije o tehničkom pregledu za svako motorno vozilo koje pokazuje da li je to vozilo zadovoljilo propisane uslove. Ako nije, i ako se pronađe da su neka vozila išla preko dozvoljenih granica, onda se dešava da inspektori saobraćajne policije kazne ili zabrane rad kućama za tehnički pregled”, objašnjava Videnović.

„Prosečna starost automobila u Srbiji je između 13 i 14 godina, i starija vozila iz uvoza ne mogu da prođu tehnički pregled, dok mlađa uvezena vozila sa EURO 3, EURO 4 motorom su uglavnom u dobrom stanju”, kaže Videnović.

Međutim, dobro stanje automobila nema isto značenje u Nemačkoj i u Srbiji. To se pre svega odnosi na ekološke standarde. Kako podseća Dragana Vukadinović iz ekološke organizacije Plant, „Srbija je potpisnik Kjoto-protokola i drugih konvencija koje se tiču ekoloških standarda, ratifikovala je te konvencije. Međutim, dok ne dođe do otvaranja poglavlja 27 u fazi pristupanja EU, sve to što smo učinili do sada je nedovoljno. Otvaranjem poglavlja 27, Srbija će jednostavno morati da prilagodi svoju zakonsku regulativu i da je poštuje.”

Međutim, odluka Nemačke nije i odluka EU, mada je u interesu svih građana što manje zagađena životna sredina. Prema rečima Dragane Vukadinović, oko 60 odsto zagađenja vazduha dolazi upravo iz auspuha i to dizelaša, jer se za njegove izduvne gasove pri sagorevanju vezuju izuzetno kancerogene materije.Koliko će odluka o nekorišćenju starijih dizelaša popraviti zdravlje Nemaca – ne zna se, tek čovek je dužan da preduzme sve korake da i najmanji ljudski faktor u zagađenju životne sredine dodatno smanji, smatra Dragana Vukadinović.

Izvor: b92

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *