Svetlećim prslukom spasao stotine života (SRB)

fog road

Milun Đačić iz Mišićeva kod Subotice sprečio veću tragediju kod Feketića: Stalno mislim o trojici poginulih i duša me boli, jer nisam mogao da učinim više

Daje u tom momentu trebalo ja da skočim ispred i da sve stane, možda bih skočio, toliko je sve to strahovito izgledalo. Ali ne može, moraš sačuvati sebe da bi sačuvao druge. Zaustaviš jedna kola i odahneš malo, ali onda trčiš ponovo ispred, jer ništa nisi uradio ako ne zaustaviš i sledeća. Kada u magli nastane zastoj, onda put postaje klanica.

Ovako za “Novosti” priča Milun Đačić (57) iz Mišićeva, sela nadomak Subotice, koji je prošlog četvrtka na auto-putu Novi Sad – Subotica spasao stotine ljudi. Nakon što je zbog preguste magle i velike brzine došlo do lančanog sudara, on je više od sat i po trčao u susret vozilima i zaštitnim prslukom im davao znak da na vreme koče i bezbedno se zaustave.

Nažalost, u udesu su poginuli potpukovnik Igor Veselinovski, civilno lice Mića Ivančević i vozač kamiona Mladen Dragojlović. Ipak, da nije bilo Đačića, žrtava bi sigurno bilo mnogo više. Ovaj istinski heroj, otac četvoro dece, tog dana nešto posle šest časova ujutru krenuo je poslom u Novu Pazovu i na auto-putu ga je dočekala magla “kakvu ne pamti”. Toliko je bila gusta da je mogao da vidi samo nešto više od jedne oznake kraj bele linije.

– Na propisanoj udaljenosti pratio sam vozilo ispred sebe, a ono je iznenada počelo da koči, i ja sam “legao” na papučicu da bih nekako usporio. Prešao sam u brzu traku i uspeo da se zaustavim tik uz branike. Kolona vozila se već stvorila, ali nisam znao zbog čega. Nisam imao vremena ni da razmišljam o tome, već sam, čim sam video da niko ne dolazi iza mene, izleteo iz kombija i rukama zaustavio kola koja su nailazila – u jednom dahu će Milun.

Potom je uspeo da zaustavi još nekoliko kola, a prvi trenutak kada se nije čuo zvuk motora i guma iskoristio je da se vrati do svog vozila.

– Uzeo sam novi prsluk da mašem njime i budem uočljiviji. To je trajalo samo nekoliko minuta, kada sam čuo nova vozila i ponovo počeo da trčim uz branike, otprilike 50 metara ispred kolone, i zaustavljam ih – nastavlja Đačić.

Mašući fluorescentnim prslukom, koji je bleskao ispred farova, gorostas rodom iz Pljevalja zaustavio je reku vozila – više od stotinu automobila, šlepera, jedan autobus, kog je u stopu pratio kamion.

– To mi je bilo posebno strašno, jer sam video pun autobus putnika i kamion koji može sve da ih pobije ako se ne zaustavi na vreme – u dahu priča Milun. – Jezivo je bilo i kada je nekoliko vozila nailazilo iza šlepera, obilazili su ga i prelazili u brzu traku, bukvalno ispred njih sam istrčavao i mahao prslukom – priča dalje hrabri čovek, koji je u svemu tome i svoj život stavio na kocku.

Trčeći skoro dva kilometra Milun je spasao stotine ljudi. Međutim, ne može da zaboravi troje nastradalih.

– Užasno mi je teško što i njih nisam mogao da spasem. Stalno mislim o njima i duša me boli zbog toga. Nisam mogao da učinim više. Žao mi je, ne mogu vam opisati koliko – kaže dalje Milun, sklanjajući pogled ne bi li sakrio tugu koja izbija iz toplih očiju. – Ne znam šta se dogodilo. Kamion, ne znam tačno da li onaj koji je udario u drugi kamion ili onaj koji je udario u “fijat”, u kom je bila vojska, najpre me je video i počeo da koči. Ali odjednom je nastavio put i samo nekoliko trenutaka kasnije začulo se kočenje i tresak. Toliko sam se potresao da sam revoltirano bacio prsluk, ali čim sam čuo novi zvuk da neko dolazi, zgrabio sam ga i nastavio da trčim.

Od tog četvrtka telefon porodice Đačić ne prestaje da zvoni. Sa svih strana ljudi zovu da mu se zahvale što im je spasao život.

– Ja svima kažem: “Bogu hvala!” Ko zna koliko sam puta spomenuo Svetog Nikolu, dao mi je snagu, jer nisam ja više mlad da trčim toliko i neprestano mašem – skromno će junak iz Mišićeva.

Ljudi, bežite iz kola!

Poseban utisak na Miluna je ostavila reakcija vozača i putnika, koji kada su se zaustavili nisu napuštali svoja vozila.

– Vraćao sam se da im kažem da izađu iz kola, da će poginuti, ali niko nije reagovao, niko da shvati da svaki sledeći minut donosi nove žrtve – kaže Đačić. – Da je bar neko došao da mi se pridruži i pomogne, bili bismo uočljiviji i bilo bi lakše. Tek negde posle sat i po, kada je već saobraćaj preusmeren, došao je policajac i stao na čelo kolone. Dao sam mu prsluk da nastavi gde sam stao i otišao da vidim šta je sa mojim vozilom.

Izvor: Večernje novosti

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *